#Лингворитм - Музыкальный Языковой челлендж ! 🌍🎤 🇷🇸 ТЕКУЩАЯ НЕДЕЛЯ (12.02–16.02): СЕРБСКИЙ ЯЗЫК! 🇸🇪 СЛЕДУЮЩАЯ НЕДЕЛЯ (19.02–23.02): ШВЕДСКИЙ ЯЗЫК! ❓ ДАЛЬШЕ - СЮРПРИЗ! Следи за анонсами! ✨ СУТЬ ЧЕЛЛЕНДЖА: Каждый четверг стартует новая языковая неделя! Приветствуем любые песни на объявленном языке с четверга по понедельник. 📜 ОБЯЗАТЕЛЬНЫЕ ПРАВИЛА: 1. 🎵 ВЫБЕРИ ПЕСНЮ - На актуальном языке недели - Любая тематика 2. 🏷️ ДОБАВЬ ХЕШТЕГ В НАЗВАНИЕ - Пример: 我的歌声里 #Лингворитм 3. 📋 СКОПИРУЙ ЭТИ ПРАВИЛА - Размести в описании своего трека 4. 💖 ПОДДЕРЖИ УЧАСТНИКОВ - Лайкни 👍 - Прокомментируй 💬 ВСЕ песни текущей недели 5. 🦉 ЗАРЕГИСТРИРУЙ УЧАСТИЕ - Найди стартовую песню Совы - Оставь комментарий: "Участвую! #Лингворитм" или "Я в деле! #Лингворитм" Песня открывшая челлендж на этой неделе https://suno.com/song/612a64b5-fa13-4bbc-a967-ee710d54a54f Плейлист: https://suno.com/playlist/bed0b7f7-91c6-4a71-818b-0b5a529d82da 🗓️ РАСПИСАНИЕ: ЧЕТВЕРГ - Старт недели, анонс языка 🔥 Покажи миру свою любовь к языкам через музыку! Присоединяйся к #Лингворитм ✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶✨🎶 [Инструментални увод] [Куплет 1] Стиснем зубе, удар, још удар у низ, кренем напред – већ чека нови рез. Не умарам се, погледом збришем им траг, мој сваки замах је тврђи, све жешћи је праг. У рингу са судбином, хватам се за сан, примим хитан ударац, враћам га у занос, ван. Судбина није сама – има војску у строју: бол, страх и патњу, пут у мрачно, у ноћну војну. Увек на стражи, нерви на жици, корак по корак, на ивици ивици. Куда то идем, ко ми броји корак? Свак покрет у сенци, ал’ не знам за пораз. [Куплет 2] Крв на уснама – назад не смем, глави је хука, ал’ се не дам, стојим, дрем. Сваки ми удах је удар што враћам, сенци у очи, док дах јој срачунат сечем и скраћам. Колена клецају, ал’ нећу да клекнем, и нека земља изпод стопа побегне. Смрт ми се смеје: „Сада ћеш пасти.“ Ја диžем се јаче, спреман је јуриш за части. Не ради славе, нити опроста немог, ни за празне речи и медаље од лима без сребра. Излазим против свог самоуништења, сваки корак – коцка, пут без објашњења. Идем кроз бол, кроз сумње и лом, кроз пукотине у мени што секу ко гром. Док год ми срце још чува ритам и спас, смрт неће доћи по мене. Не данас. [Бриџ] Ако сам пао – устаћу на лактове, ако ослепим – ићи ћу прстима кроз мракове. Не плашим се њеног погледа леденог, страшније је стати, одустати од борбеног. [Пре-ауто] И нека је мрак, и нека је празнина, сваки удар ко последња капљица даха у тишинама. Бирам живот до последњег зова, па макар живот био вечна борба, вечна окова. [Куплет 3] Град ми на раменима – бетонска плоча, сваки други овде или уједа, или крв своју точи. Празнину лече прашком и флашом уз зид, ја бирам борбу са сенком што смеје ми се у вид. Моји живци су жице под голим напоном, сваки дан је испит са истим питањем у тону: „Кад не дају шансу, хоћеш ли сам да је узмеш?“ Карактер ми каљен – челик за зубе, не можеш да ме срушиш. Колико сам пута пао – број сам изгубио, живот је ударао, без наде за лет одузимао крила ми. Ал’ нисам тражио милост ни предигру борбе, раскидао тишину као ланац што гуши слободе. Гледао сам веру како трули на светлу, заклетве постају јефтиније од прашине у ветру. И ако је пут мој – пакао без жара и дима, ја ћу бити пламен, сила што се не гаси, не мира. [Рефрен / Хук] Удар – дах, удар – корак, судбина – непријатељ, не желим јој поклон, ни знак. Крв је со, страх је отров, ал’ ја сам жив, не треба ми ореол, ни готов ков. Удар – дах, удар – бој, нисам светац, ал’ жив сам и свој. Док песницу стежем до вриска и боли, свет ме не ломи, нити моју вољу да збори. [Куплет 4] Шаптали су: „Стани, доста је, крај“, ал’ чујем само бит – он ме вуче, он је мајстор и знак. Мој бес је гориво, ал’ није ми грех, нисам жртва система – вирусни кôд сам, скривени смех. Сенке прошлости стежу за гушу, ја их секу речима – оштро, без тушу. Сваки мој страх – нови непријатељ туп, сваки корак – изазов, ризик, још један ступ. Не верујем у срећу ни небеске знаке, већ у жуљеве, ожиљке и крваве туче јаке. У зној на слепоочницама, у крцкање кости, у избор да идеш кад је лакше у пропаст и подлост побећи. Нека је пут без карте, без шеме и шансе, преживео сам тамо где су ломили се сви до крајње дистанце. Ако је крај – примићу га усправан, сав, ал’ док дишем – ово је мој фронт, мој крвави став. [Брејк – spoken / drop] Чујеш? Ово није бит – ово је пулс што урла. Ово није страх – то је инстинкт што ургира, урла. Не тражим излаз, не копам пут нов: ја сам тај излаз, ја сам сопствени покрет, громов. [Бриџ 2] Ако је свет клетка – ја прути ломим, ако је ноћ – ударцима варнице палим, мостове палим. Не верујем у „кад-тад“ и „једном ћеш моћи“, узимам шансу сада, без повратне вожње и ноћи. Нека ме тресе, нека мрак пада у вид, идем даље, чак и кад сам последњи зид. Моја вера је корак, ма колико слеп, моје име – не „жртва“, већ „НОКАУТ”, клек. [Завршни рефрен] Удар – дах, удар – корак, судбина – непријатељ, не желим јој поклон, ни знак. Крв је со, страх је отров, ал’ ја сам жив, не треба ми ореол, ни готов кôд. Удар – дах, удар – бој, нисам светац, ал’ жив сам и свој. Док ми срце у грудима ритам кује и бди, свет ме не савија, са пута не скрећем, не скриј ми снове и снови. [Ауто – хард-реп финале] И ако је сутра нови пакао, нов пад, ући ћу тамо без маске, без страха, без склада и леда. Не молим судбину за милост ни спас… Ја сам њена грешка – и она то зна, сваки пут, сваки час.
0/500