Kada budu laste tu-na našem krovu cigani tad putuju daljine ih zovu...zovuu... daljine ih zovu. Kada prvog sunca zraci zasjaju cigani svoje konje sedlaju...sedlaju, pa u cik zoree na pute kreću da nađu svoju, cigansku sreću.... cigansku sreću. Ne znaju gde idu ni gde im je dom večito ga traže u lutanju tom...tom... u lutaanju tom. Kada prvog sunca zraci zasjaju cigani svoje konje sedlaju...sedlaju, pa u cik zoree na pute kreću da nađu svoju, cigansku sreću.... cigansku sreću. Dom je njima tamo gde zaastane čer-ga uz peesmu i konje ispod-plavog neba...neba... ispod plavog neba. Kada prvog sunca zraci zasjaju cigani svoje konje sedlaju...sedlaju, pa u cik zoree na pute kreću da nađu svoju, cigansku sreću.... cigansku sreću.
