Crni Vuk Severnog Grada — oči gore u tami, Tragovi kandži na vlažnom asfaltu. Noćas vetar mi donosi tvoje ime, Kroz prazne ulice, gde nema ni traga. Crni Vuk Severnog Grada — strah na krovovima, Gde se zvezde gase pod težinom vremena. Na mostovima krik, ko da pevaju davni, A sutra će opet biti oluja. Refren: Ova zver ne beži, ne beži od tame. Ova noć nikoga ne budi, ne zove. Crni Vuk Severnog Grada — glas ti je hladan, U napuštenim stanicama, u šumi tramvaja. Tvoje oči su razbacane po krovovima, Ko krv na snegu, ko prokletstvo starih dana. Crni Vuk Severnog Grada — dim nad kulama, A ispod mostova voda tiho teče. U podrumima svetla trepere kao uspomene, U blatu i prašini tu se duša leči. Refren: Ova zver ne beži, ne beži od tame. Ova noć nikoga ne budi, ne zove. Crni Vuk Severnog Grada — razbijeno staklo, Tajne u zidovima, mukli koraci. Pošapni mi nešto što još nisam čuo, Ovde se istina pretvara u san. Crni Vuk Severnog Grada — satovi se lome, I tvoj stari gospodar više ne svira. Ćutite zajedno, držeći se za senke, Dok se reka peni do ivica svira. Refren: Ova zver ne beži, ne beži od tame. Ova noć nikoga ne budi, ne zove. Crni Vuk Severnog Grada — noć se smrzla na dokovima, Sutra putujem, nemam kuda da pođem. U toj ledenoj vodi vidim odraz svog koraka, I kao on, ne želim da tonem. Crni Vuk Severnog Grada — ima li išta što diše U ovom carstvu zaboravljenih vizija? Ti ćutiš, ti si večno u pokretu, I u najvećem miru nosiš oluje. Refren: Ova zver ne beži, ne beži od tame. Ova noć nikoga ne budi, ne zove. Samo ja, samo ti, ja, ti, ja, ti. Srce! Naše srce još kuca. Ova zver... Ova noć... Samo ja, samo ti, ja, ti, ja, ti. Srce! Naše srce još kuca. Naše srce peva kroz tminu.
