Ptice samoće u dušu sleću nikada sreću imati neću te ptice crne, ptice samoće u srcu gnezdo praviti hoće u tome gnezdu mlade da hrane ne mare što će srce da stane mlade da hrane.....srce da stane. Ptice samoće te kapi kiše i sunce koje ne gori više tako majko živi dete tvoje sem crne sve su nestale boje crno u srcu, crno u duši crn mi je život koji se ruši crno u srcu...crno u duši crn mi je život koji se ruši. Kapljice kiše, krupne i hladne šibaju ove obraze jadne te kapi kiše, te kapi vlažne na licu prave puteve važne po tome putu tuga da stupa suzu po suzu iz oka čupa tuga da stupa.....suzu da čupa. Ptice samoće te kapi kiše i sunce koje ne gori više tako majko živi dete tvoje sem crne sve su nestale boje crno u srcu, crno u duši crn mi je život koji se ruši crno u srcu...crno u duši crn mi je život koji se ruši. Ni sunce više neće da gori sa tamom ova duša da se bori u toj ću tami bitke da gubim carici tugi ruke da ljubim u večnoj tami sa tugom kletom osuđen ja sam da lutam svetom sa tugom kletom.....da lutam svetom. Ptice samoće te kapi kiše i sunce koje ne gori više tako majko živi dete tvoje sem crne sve su nestale boje crno u srcu, crno u duši crn mi je život koji se ruši crno u u srcu...crno u duši crn mi je život koji se ruši.
