Žena plače, sin za ruku vuče i oboje govore kroz suze kako ćemo živeti bez tebe kleta bila ona što te uze... kleta bila ona što te uze. Vetar je tada cvilio tužno plakalo moje dete nedužno rukicom malom brisao suze rođeni mu otac sreću uze bolje bože da ti nisam živ sin me ljubi, a ja za sve kriv... sin me ljubi a ja za sve kriv. Žena plače i suzama moli dete zbori, a suze mu kreću nemoj oče pa gde će ti duša svome sinu da uzimaš sreću... svome sinu da uzimaš sreću. Vetar je tada cvilio tužno plakalo moje dete nedužno rukicom malom brisao suze rođeni mu otac sreću uze bolje bože da ti nisam živ sin me ljubi, a ja za sve kriv... sin me ljubi a ja za sve kriv. Žena plače i miluje sina a on jeca, jeca ko siroče reče dođi da te sin poljubi grešiš, grešiš al volim te oče... grešiš grešiš al volim te oče. Vetar je tada cvilio tužno plakalo moje dete nedužno rukicom malom brisao suze rođeni mu otac sreću uze bolje bože da ti nisam živ sin me ljubi, a ja za sve kriv... sin me ljubi a ja za sve kriv.
