[Intro] (govor) Ej, ej, ej… Od tulipana do turbofolka — Mi igramo u klompama, ali srce lupa bum bum bum! [Strofa 1] Rođen tam gde nebo sivo stoji, Al’ ne damo se — biciklom kroz broji. Od jutra kise do večernje šale, Mi svoji smo — dižemo šale, ne pale. Vetrenjače vrte se kao Balkan ljepotice, Sir jači od šale, kad stisneš usnice. Volimo polako, vozimo brzo, Smireni dok nismo — onda ludilo pozvo. [Refren] O moje narandžasto srce, udara glasno! Od Amsterdama do Frizijskih zvona jasno! Kafu pijemo, bez šećera u čaju, Radimo celu nedelju — ponos nam u kraju! O moje narandžasto srce, tako hrabro, tako slobodno, Niko gora, more duboko — mi idemo odvažno! Podigni čašu, pevaj sa mnom večeras — Turbo Holandija, plešemo pod mesecom! [Strofa 2] Mi brane podižemo — vodu savladamo, Partijamo trezni, a kasnije… znam. Volimo jasno — bez prikrivene mreže, Iskrene reči, tišina bez senke. Od drvenih cipela do high-tech sna, Vodimo vodu, gradimo plan bez ja. Ako posrnemo — dignemo se brže, Sa bitterballenom i gromom ludije. [Refren] O moje narandžasto srce, udara ponosno! Od Rotterdama do festivala, glasno! Plešemo na nasipima, vičemo „hurra“, Misli gradimo od blata — danas je naša! O moje narandžasto srce, tako snažno, tako velmo, Tulipani cvetaju gde večer je belo! Ruka gore, zastavu maši u noći — Turbo Holandija, mi sijamo svu moć! [Bridge] (instrumental) (Harmonika solo s balkanskim duhom „OPA!“ vika — galebovi, severni vetar huči.) [Završni Refren] (key-change, pun zvuk) O moje narandžasto srce, gori, ona pjeva! Od Zuiderzjea do slobode zvona ziva! Ne treba nam dvorac, imamo kanale, Filozofe pravimo iz običnih sale! O moje narandžasto srce, večna vatra, Mali smo po broju, ali veliko ime vatra! Digneš dušu, vičeš kroz noć — Holandija Turbo, sijamo kao boj! [Outro] (govor) „Za zdravlje, za kralja — i za stroopwafel!“
