[Verse 1] Олуја ноћас пламти, над градом и уморном душом, а срце хоће да упамти све што је младић видео и слушо. [Dark Cello Solo] [Verse 2] Старца са дугом косом, девојку младу, са телом видре. Срце ноћас жели с поносом, све да осети, баш свуд да стигне. [Acoustic Guitar and Violin Solo] [Verse 3] А црвени огањ пролази поред успаваних и кроз њих. Ноћас се ни на шта не пази, ноћас је живот као стих. [Sad Piano and Cello Transition] [Chorus] А олуја бесни над градом. много је прошло, још више ће доћи. И с том превише скромном надом, срце постаје олуја у ноћи… [Extended Weeping Violin and Dark Cello Solo] [Slow Heavy Piano Fill] [Verse 4] Беже сенке, расте сета. Мало је олуја, мало људи. Ноћас се од бедног света ствара један бољи и луђи. [Dark Cello Mood Interlude] [Verse 5] Рађа се морал, поштење, на папиру, за неким столом, а творац, да не би изгубио стрпљење, залива га алкохолом. [Sad Piano Solo with Cello Backing] [Chorus] А олуја бесни над градом. много је прошло, још више ће доћи. И с том превише скромном надом, срце постаје олуја у ноћи… [Extended Acoustic Blues Guitar Solo] [Deep Cello Transition] [Verse 6] А ко сам ноћас ја, у том паметном шљаму? И да ли можда неко нешто зна, док и сам то не осети ко рану? [Haunting Violin Solo] [Verse 7] Ко сам ноћас, дакле, у празној соби, с једним огледалом? Уображени песник који пише неки јад, ил’ пијаница коме ни до кога није стало? [Deep Melancholic Cello Solo] [Chorus] А олуја бесни над градом. много је прошло, још више ће доћи. И с том превише скромном надом, срце постаје олуја у ноћи… [Epic Dark Strings Crescendo - Piano, Violin and Cello Solo] [Verse 8] Па гледам улицу како се клати, гледам кишу, јесен i жене … И знам; то ме живот млати, ником ноћас није стало до мене. [Sad Acoustic Guitar and Cello Outro] [Chorus] А олуја бесни над градом. много је прошло, још више ће доћи. И с том превише скромном надом, срце постаје олуја у ноћи… [Outro] Срце постаје олуја у ноћи… [Cello and Violin Fade Out] [End]
