Život je lak u očima drugih, a samo ti znaš koliko je težak, dok drugi žive u svojim iluzijama, ti gledaš stvarnost direktno u lice. Svako hoće da bude bogat, lep i mlad, al’ niko ne pita šta dolazi posle toga, svi žele vrh, svi beže od dna, a baš te dno nauči ko si zapravo. Žene hoće moćne muškarce, muškarci hoće lake žene, pa gde je tu ljubav, gde je jednakost? Svi nešto traže, a malo ko daje. Svako želi život kao iz filma, a kad stvarnost pokuca — vrata se zatvaraju, svi bi krunu na glavi, al’ malo ko bi nosio teret kralja. Život je lak u očima drugih, a ja znam koliko boli kad padneš. Dok oni beže u svoje iluzije, ja stojim tamo gde istina najviše peče. Nek’ pričaju, nek’ me zovu ludim, ja više nemam šta da krijem. Bolje sam nego u lažnom krdu, bolje svoj nego da za tuđim životom trčim. Svaki muškarac sanja geng-geng život, dok ga ne dobije — onda počinje da beži. Svaka žena sanja bogatstvo, jakog muškarca i život bez briga, al’ nekad ne vidi cenu koju plaća vremenom i sobom. Brz uspeh dođe preko noći, a iza njega često čeka još veće dno. Muškarci imaju muda za slabe, a kad naiđe neko jači — podviju rep. Polete daleko kao zmajevi, dok pričaju da su lavovi. Svako hoće da bude kralj, al’ kralj se vidi tek kad ostane sam. Nije snaga u tome koga možeš slomiti, nego koga možeš poštovati. Svaki brz uspeh ima svoju cenu, svaka rana ostavi posledicu. Neko ne veruje dok ne oseti, a ja sam Boga osetio još mlad. Dok su me zvali ludim, meni su se oči otvorile. Za neke stvari sam progledao, a za tuđu buku sam zatvorio uši. Život je lak u očima drugih, a ja znam koliko boli kad padneš. Dok oni beže u svoje iluzije, ja stojim tamo gde istina najviše peče. Nek’ pričaju, nek’ me zovu ludim, ja više nemam šta da krijem. Bolje sam nego u lažnom krdu, bolje svoj nego da za tuđim životom trčim. Sada živim mirno, dok drugi probleme sami traže. A kad ih njihovi problemi stignu, nestanu kao da nikad nisu bili tu. Svaki muškarac hoće da bude lav, svako hoće svoje mesto u krdu, al’ nekad je bolje izdvojiti se, nego izgubiti sebe među svima. Konj se boji vuka, čovek se boji čoveka, pa zašto se ljudi toliko boje? Jer su ih naučili da je lakše tako. Strah tera ljude da ćute, iluzije im pomažu da pobegnu. A istina boli samo jednom — laž boli svaki dan. Neću da živim tuđi život, neću da nosim tuđu masku. Ako moram sam kroz tamu, ići ću dok ne pronađem svetlo. Neka svet juri za slavom, neka se krdo bori za tron. Ja biram mir, ja biram sebe, jer znam koliko vredi slobodan čovek. I kad jednog dana padnu sve maske, ostaće samo ono što nosiš u sebi. Bez novca, bez lažne moći, bez ljudi koji su bili tu samo zbog koristi. Tad ćeš videti ko si stvarno, kad nemaš kome ništa da dokazuješ. Jer život nije ono što drugi vide — život je ono što preživiš kad ostaneš sam sa sobom.