Svi pričaju o ljubavi i poštovanju, a malo ko još obraz ima, pohlepa im sedi za stolom, zavist im spava kraj srca. Samo zlo se lakše vidi, dobro prolazi tiho pored nas, pričaju stare priče o naciji, da bi mržnja ostala među nama. A šta ti je, sistemu, umesto budućnosti učiš prošlost, mlade hraniš starim ranama, pa se pitaš što stojimo u mestu. Umesto da gledamo napred, mi se vraćamo tamo gde je bolelo, i onda se čudimo svetu što nas je toliko preteklo. Danas tehnologija zna sve, a čovek sve manje razmišlja. Kad nešto boli — Google zna, kad nešto ne znaš — pitaš, lakše je pitati nego učiti, lakše je skrolovati nego čitati. Knjiga stoji puna znanja, a ekran nam puni glavu bukom. Svi vole kišu, a od kiše beže, svi vole sunce, a od sunca se kriju. Svi kažu da vole Boga, a kad ga osete — od njega se boje. Demone zovu kad žele nešto više, a kad ih vide — prvi se sakriju. Pa recite mi, ljudi, gde smo nestali? Šta se desilo sa bojama u ovom svetu? Umesto da sediš i pljuješ po drugome, uzmi knjigu, nauči nešto, jer neko se možda bori svaki dan da napravi nešto od svog života. Pre se znalo ko je ko, šta znači kuća, šta znači familija. Danas familija postaje samo reč, a malo ko razume šta ona znači. Svako treba da krene svojim putem, al’ ne sme zaboraviti odakle je krenuo. Kad čoveku teško — pruži mu ruku, ne gazi ga dok je već na zemlji. Jer danas si gore, sutra dole, život se okrene brže nego što misliš. Ne znaš tuđu priču dok je nisi živeo, zato mi ne pričaj o životu ako nisi prošao ono što sam ja prošao. Ne pričaj mi o životu ako nisi bio tu, ne pričaj mi o rani ako nisi nosio bol. Samo si čuo priču, pa misliš da znaš sve, a ne znaš ni pola onoga što sam prešao. Neću glavu dole kao pas pred svetom, ako imam istinu — reći ću je jako. Bolje jednom stati sam protiv svih, nego ceo život živeti slepo. Svako želi uspeh, što lakše — to bolje. Al’ zato što brže popneš se gore, još brže možeš da padneš dole. Pravi uspeh se uči, pravi uspeh se gradi. Ne nastaje preko noći, niti ti ga neko može pokloniti. Duše su postale same i prazne, dobri ljudi pate, dok se zli smeju. Ali ja još verujem da dobro postoji, samo je tiše od svega što se čuje. Zato reci istinu javno i jako, nemoj držati glavu dole. Sistem može da bude takav kakav jeste, ali ti si taj koji bira hoćeš li ga slepo pratiti. Ne prihvataj sve što ti serviraju, ne veruj svemu što vidiš na mreži. Pitaj, istraži, čitaj, razmišljaj, jer mnogo više postoji nego što ti ikad pokažu. Sedi, ćuti, posmatraj svet, gledaj kome možeš pomoći. Ne traži način da nekome odmogneš, nego budi čovek kad je najteže. Jer kad jednom nestane sva buka, ostaće samo ono što si dao. Ne novac, ne lajkovi, ne slava — nego koliko si ljudi podigao kad su pali. Možda nismo izgubili svet, možda smo samo zaboravili da gledamo. Previše očiju gleda ekran, a premalo ljudi gleda čoveka. Previše usta priča o ljubavi, a premalo ruku pomaže. Zato, ako već imaš glas — govori istinu, ako imaš znanje — podeli ga, ako vidiš čoveka na dnu — ne guraj ga još dublje. Jer svet se neće promeniti dok svi čekaju da ga neko drugi promeni. Počni od sebe. I možda će jednog dana neko drugi početi od tebe.