[Intro] (Melancholic acoustic guitar and mandolin intro, slow tempo) (Accordion chords entering softly, building a nostalgic Italian atmosphere) [Verse 1] Ко зрикавац поноћни, лелуја мисао ко ваздухом стрела; миловаће те љубавници моћни, само неће мангуп ког си волела. [Guitar and Mandolin Interlude] (Acoustic guitar and mandolin solo, melodic and emotional, 15 seconds) [Verse 2] Тешиш се сада надом да ће боље бити, а знаш, због истине се пропада, али истина се не да скрити. [Dramatic Orchestral Interlude] (Accordion and strings building up tension, romantic and sad) [Chorus] [Chorus] Ко зрикавац поноћни лелуја сета обалом тела: отишли су сви љубавници моћни, отићи ће и мангуп ког си волела. [Extended Instrumental Solo] (Long emotional mandolin and grand piano solo, passionate, dramatic Italian style) (Sustained notes, soaring strings, mid-song climax) [Verse 3] Лепо је имати велике мисли, желети плаво небо и птице и стајати дуго на киши, кријући сузне очи и лице. [Accordion Interlude] (Soft and melancholic accordion solo, slowing down the tempo) [Verse 4] Али није лепо када гласно, лажеш сапутника преосталог и нудиш му превише страсно, нешто што је већ нестало [Dramatic Orchestral Interlude] (Full strings orchestration and piano building intense emotion) [Chorus] Ко зрикавац поноћни лелуја сета обалом тела: отишли су сви љубавници моћни, отићи ће и мангуп ког си волела. [Guitar and Mandolin Interlude] (Melodic guitar counter-melody with mandolin) [Chorus] Ко зрикавац поноћни лелуја сета обалом тела: [Outro] (Slow grand piano fading out) (One last nostalgic note on the mandolin) (Soft whisper: "Ko zrikavac ponoćni...") [Fade out]
0/500