[Instrumental Intro - Slow emotional violin orchestra and acoustic guitar] [Verse 1] Јави се некад са две, три речи Ти сенко моје младости ране Па макар ме болеле и биле ружне Само ми не помињи догађаје тужне. [Short Violin Transition] [Verse 2] Давно су пресахле љубавне реке Сад свако болује године неке Што смо их трошили младалачки лудо Док године клизе ми желимо чудо. [Short Violin Transition] [Verse 3] Да живот крене опет из почетка Са истим жаром да младост нас стиже Ми хитамо у сусрет старости Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе. [Chorus] И ако ти се учини најдража моја Да у снове долазим ти често Не буди се не терај сећања Сакриј ме у души на скровито место. [Long Emotional Violin Solo - Melancholic orchestra] [Verse 4] Ех, кад би могле бујице речне Да стално трају и буду вечне Па кроз пустињу врелу и жедну Испуне још једном жељу моју чедну. [Short Violin Transition] [Verse 5] Да у плава свитања се будим На јастуку најдраже ми жене Што mi младост отрова па оде Остави ме ко биљку без воде. [Short Violin Transition] [Verse 6] Остаде ми само сећање и стих Да речи што пишем подсете на њих Па кад суза низ образ ми кане Знам то је због њених очију зелених. [Chorus] И ако ти се учини најдража моја Да у снове долазим ти често Не буди се не терај сећања Сакриј ме у души на скровито место. [Long Sad Violin Orchestra Outro - Fading out]
0/500